Hlordioksid

Ne treba nikoga da zavara činjenica da hlordioksid, u svom nazivu sadrži "hlor". Hemizam dve aktivne supstance je potpuno različit. Hlor i hlordioksid su oksidativna sredstva. Dok hlor ima kapacitet da primi 2 elektrona hlordioksid može da apsorbuje čak 5 elektrona što ga čini višestruko efikasnijim. Hlordioksid reaguje sa nekoliko elemenata ćelije uključujući ćelijsku membranu. “Krađom” elektrona hlordioksid razbija molekularne veze što dovodi do raspada ćelije mikroorganizma. Mehanizam delovanja hlordioksida ne dopušta izgradnju rezistencije mikroorganizama.

Hlordioksid odlikuje vrlo neobična elektronska struktura. koja je dugi niz godina bila predmet debate. Molekul ClO2 ima neparan broj elektrona što ukazuje na slobodni radikal. Ipak, dok su slobodni radikali izuzetno nestabilni i brzo se raspadaju, hlordioksid je iznenađujuće stabilan. Hlordioksid je zelenkasto žuti-gas koji se odlično rastvara u vodi. Prvi ga je proizveo Sir Humphrey Davy, 1811. godine. Prvi evropski veliki grad koji je prešao na definfekciju vode hlordioksidom je Brisel, 1954 godine.